На данашњи дан 2002. године мушка кошаркашка сениорска репрезентација, тада Југославије, освојила је златну медаљу на Светском првенству у Индијанаполису. У репрезентацији су били: Дејан Бодирога, Дејан Котуровић, Жарко Чабаркапа, Игор Ракочевић, Предраг Стојаковић, Владимир Радмановић, Марко Јарић, Предраг Дробњак, Владе Дивац, Милош Вујанић, Дејан Томашевић и Милан Гуровић. Селектор репрезентације: Светислав Пешић.
Иако бисмо овим именом могли ставити тачку и завршити текст, радо ћемо се присетити тог такмичења.
После првог дела такмичења, прво што памтим јесте историјска утакмица са репрезентацијом Сједињених Америчких Држава. Није било лако, борили су се наши момци, поклекли у трећем периоду игре, али је жеља била толико јака и смогли су снаге да меч заврше тријумфално.
И чини се да је то био кључни моменат за наставак такмичења: ако можемо да победимо САД, можемо све. Бар смо ми, љубитељи кошарке и навијачи поред малих екрана, то тако доживљавали. Нови Зеланд у полуфиналу савладан је са тесном разликом, а финална утакмица против Аргентине завршена је после продужетка, у корист Југославије.
Генерални секретар Фибе тада је био легендарни Борислав Станковић и капитен наше екипе Дејан Бодирога примио је пехар од њега.
Данас, 20 година после, Србија игра последњу утакмицу групне фазе Европског кошаркашког првенства, за прво место у групи. Селектор исти: Светислав Пешић.
Још једна сличност тадашњег такмичења у Индијанаполису и данашњег у Прагу јесте велика подршка са трибина – на свакој утакмици чује се гласно навијање на српском, уз неизбежну незваничну химну наше репрезентације Коктел љубави, што играчима свакако даје енергију и чини да се осећају као да играју на домаћем терену.
До сада су забележили четири победе, а вечерашњи противник Пољска има три победе и један пораз. Они су екипа са карактером, како је рекао наш селектор, као и репрезентација Србије, која повреде играча надомешћује тимском игром.
Највише муке на терену нашим кошаркашима може задати Еј-Џеј Слотер, пореклом Американац. Ми само треба да запамтимо да се његово име односно надимак пише са цртицом.
Језичке заврзламе у мечу са Пољацима доносе нам Александер Ђева и Михал Михалак. Име Aleksander Dziewa преноси се – Александер Ђева, не Дзјева, Дзијева или Џијева, како налазимо.
Када се комбинација гласова DZI нађе испред самогласника, кажу правила транскрипције са пољског, преноси се као Ђ.
Име Michal Michalak на српском изговарамо као: Михал Михалак, не Мишалак или Мишелак. Комбинација гласова CH, која се налази и у имену и у презимену овог кошаркаша пољске репрезентације јесте наш глас Х.
Преостаје нам још да нашим кошаркашима пожелимо да у вечерашњој утакмици победнички обележе данашњу годишњицу и понове успехе својих претходника из Индијанаполиса!
