У покушају да објаснимо шта се дешава суштински а шта са језиком, посегли смо за објашњењем да је назив Низоземска „исправан“. То је „ниска земља“, што није неисправно, јер Недерланд (Netherland) значи „низијска земља“ – 50% њеног копна налази се на свега метар надморске висине. А ако се присетимо и часова географије из основне школе, ова држава западне Европе (боље да, за сада, користимо заменицу) позната је и по полдерима. То је земљиште „отето“ од мора, које, ограђено бранама и насипима, после исушивања остаје испод нивоа мора. То јој, ваљда, омогућава да буде други извозник хране на свету, после САД. Хм, није ли то суштина Низоземске?

Шта се суштински мења преименовањем земље?

Земља лала, ветрењача и дрвених кломпи, у оквиру своје маркетиншке кампање – рекли смо да је реч о маркетингу – својим слоганом ( solving global challanges together ) позива нас да заједно решимо глобалне проблеме. Одлична идеја! Само, који смо то ми? Можда ми сви који треба да користимо нови назив за државу која је решила да поправи свој имиџ. И која је, према писању сајта Дач ривју ( Dutch review ), нови лого са стилизованом лалом платила „тричавих“ 200.000 евра.

Све то, ипак, не би био никакав проблем да се нови назив не поклапа са називом који за ту државу већ користи суседна Хрватска. Па тако неки сматрају да је то „хрватски“ назив. Неки пак назив Низоземска правдају тиме да постоји у шестотомном Речнику Матице српске, који је, руку на срце, изашао 1990. године, у време старе државе СФРЈ, а то значи и време заједничког српскохрватског језика.

Међутим, пошто су се два језика, силом (не)прилика раздвојила, можда је најбоље задржати досадашњу праксу у називима држава.

Пошто је полемика у друштву постала толика да више нисмо знали шта да мислимо и којој језичкој струји ћемо се приклонити, било је неопходно да се огласи и Одбор за стандардизацију српског језика и „препоручи“ да је боље да се и даље користи досадашњи назив Холандија.

Томе је „подлегао“ и холандски амбасадор у Србији Жил Бешор Плух, који је на свом Твитер налогу написао:

Чини се да се подигла мала бука око званичног имена моје земље: Низоземска. Да, престаћемо да користимо популарно име Холандија. Међутим, поштоваћемо језике који немају прихватљив превод за Недерланд. У Србији ћемо се и даље звати Холандија

Чуј, „мала бука“. Па, на просторима Балкана то је егзистенцијално питање – да ли удишеш зрак или ваздух и плаћаш ли нешто тисућу или хиљаду динара. На страну то што је грчка реч „хиљада“ постала српска, а „хрватска“ потиче од старословенског (дакле, и српског) – „тисоншта“. Дакле, језик је увек помало и питање политике, па ако хоћете, и маркетинга.

Да разјаснимо, ни Холандија ни Низоземска нису мање или више хрватске или српске. Реч је само о томе да није лако мењати нешто што је у пракси присутно годинама, па и деценијама.

Остаје питање шта се мењањем назива суштински мења. Грофовија Холандија је једна од 12 провинција те земље, економски и политички најважнија област тог краја Европе, која је остале покрајине „испод нивоа мора“ окупила у државу коју данас знамо. Дакле, враћамо се на почетак – економија (маркетинг).

Али шта ће земљи са дугом историјом либералности (легализовала проституцију, абортус, еутаназију, истополне бракове, а према коришћењу наркотика има прогресивну политику) бољи имиџ од оног који има. Могли бисмо рећи: Увек може боље.

Изгледа да је опет (нажалост или на срећу, процените сами) победио српски инат. Или само нисмо могли да прихватимо низоземску новину у складу са холандском крилатицом „Издржаћу“. Додуше, ко не воли новостилизоване лале, не мора ни да их мирише. Бик Фердинанд засигурно хоће!