Интернет жаргон или језик младих

од

Брзина комуникације обрнуто је пропорционална дужини речи. Жаргон је некада био „резервисан” искључиво за младе, али је развојем електронске комуникације, чини се, постао део свих генерација, како дама и господе, тако и другарица и другова, у највећој мери свакако оних BFF-ова са социјалних мрежа. BTW, данас је Дан републике, али WTF ја вама говорим кад није битно за причу.

Жаргон је одувек био одлика младих генерација и њихова потреба да се одвоје од света одраслих, али и од дотадашњег, дечјег, начина комуникације, потреба да се осећају посебним. Неке жаргонске речи настале пре неку деценију задржале су се до данас – нпр. кева, ћале, профа, бедак, смор, риба, фрајер – и толико су се усталиле да их можда више ни не осећамо толико жаргонским као када су се појавиле, иако, несумњиво, не припадају стандарду.

Међутим, данашњи, жаргон електронске комуникације није толико живописан као наведени. Како се комуникација убрзава, тако се и дужина речи смањује. Разговор путем интернета своди се на писање, а разговори на мрежи убрзали су мисао, скратили реченице, а фонд речи, пре свега младих, смањили на свега неколико стотина, што, наравно, није за похвалу.

Скраћенице често личе на акрониме неке организације, а то су, заправо, само два или три слова неке речи, најчешће из енглеског, које су се усталиле у употреби. Њихов смисао је да пренесу што више информација са што мањим бројем карактера на екрану.

Неке од најчешће коришћених скраћеница су:

OMG – скраћеница од Oh My God, што значи „О, мој боже”; исказује одушевљење или изненађење нечим.

OMFGOh my fucking God, варијација којом исказујемо још веће чуђење него претходном. 😊

LOLLaughin Out Loud, значи „Смејемо се гласно“, или у жаргону „Умиремо од смеха“.

FYIFor Your Information, користи се при објашњавању нечега и значи „Чисто за твоју информацију“ или „Чисто да се информишете“.

BFF Best Friend Forever – „заувек најбољи пријатељи“, користи се да искаже блискост тј. пријатељство две особе, иако то најчешће не значи да ће то бити пријатељство за цео живот.

BTWBy The Way, скраћеница од „Узгред речено“, користи се када се нешто објашњава као пропратна радња.

WTF What A Fuck, што значи „Шта који мој“ или „Не верујем шта сам видео, чуо…“, а у жаргону се може превести „Ма шта ме ложиш“.


Омладински жаргон прераста у онлајн жаргон свих генерација

У међусобној комуникацији млади употребљавају и скраћенице на српском, најчешће са изостављањем самогласника: Нзнм – не знам; врв – вероватно; ТКД – тако да (што служи као известан закључак, а заправо је увек недовршена реченица); ниш – ништа; хвл – хвала; јбт – јеботе; нез – не знам; (код) мн – код мене, суп – супер; тенкс – хвала, плс (please – молим те).

Добро, да не претерујемо, не користе старије генерације баш такав жаргон као млади, али језичке економија јесте присутна, бар код куцања порука на телефону, и то оних речи које се често користе: мсм (мислим), врв (вероватно), нзнм (не знам) и сличних.

Друштвена мрежа Тик-ток широко је распрострањена међу младима. Коментари које објављују млади на свом профилу често су на енглеском, што говори о тежњи да се буде „део света“, „кул”. Некада такви коментари наилазе и на негодовање, па се може прочитати и питање – рекли бисмо реторско – да ли аутор поста говори уопште српски језик или и са родитељима разговара на енглеском. Такође, и коментари пратилаца могу бити на енглеском. Нпр. Let’s go (идемо) – у знак подршке за објављени пост; same – коментар испод објављеног поста који говори да се и ономе ко га прати исто дешава.

Још један начин остваривања блискости у комуникацији на интернету јесу и емоџији. Најчешће коришћени на друштвеним мрежама су: лице са осмехом (смајли) – срећа, радост; лице са широким осмехом – показује још већу радост; осмех са сузама – смех до суза; емоџи са наочарима – правим се важан, емоџи са искеженим зубима – када се наслађујемо због нечега; рука за лајк – показујемо да нам се нешто свиђа; обрнути смајли – шашав сам; „види стварно“. ZZZ или емоџи са тим натписом означава „спава ми се“ или „досадно ми је“.

Списак скраћеница и речи које се користе на друштвеним мрежама могао би да се још продужи. Он се, у ствари, непрекидно обнавља и наставља да расте. Неке скраћенице се употребљавају мање, неке више, значење речи временом се мења.

Ипак, једна (глаголска) именица остала нам је још из времена Марка Краљевића. Сетимо се, нпр., речи четовање из песме Орање Марка Краљевића:

О мој синко, Краљевићу Марко,
остави се, синко, четовања,...

Њега је мајка молила да не четује, тј. да не ратује са Турцима. Родитељи данас истом речју „моле“ децу да не четују тј. да мање времена проводе за рачунарима, телефонима и другим справама за електронску комуникацију, користећи апликације Вотсап, Вајбер, друштвене мреже Инстаграм, Тик-ток, Снепчет. И као што ни мајка Марка није могла да наговори да одустане од четовања, тако, чини се, неће успети ни данашњи родитељи. Решење можда ипак лежи у разумевању новог времена и прилагођавању новом начину живота и комуницирања.

Овај текст, уз извесна прилагођавања форми блога, настао је (као и Друштвене мреже и дигитална писменост генерације Z) као одговор на интервју за потребе мастер рада на тему Утицај друштвених мрежа на процес социјализације младих мастер студента Братиславе Радовановић (Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици).

Још нема коментара

Шта мислите?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *