Новак Ђоковић, светски а наш тенисер, ове године циља златну медаљу на Олимпијским играма, које ће се, верујемо, одржати на лето у Токију.
Годину у којој најављују крај пандемије вируса корона Новак је дочекао започевши 302. недељу боравка на АТП листи, приближивши се Роџеру Федереру са 310. недеља, а 8. марта требало би да обори тај рекорд.

„Времешни“ Ђоковић је са 33 године најстарији тенисер који је годину завршио на првом месту, а у последњих десет, шест пута се обрео на трону света (2011, 2012, 2014, 2015, 2018, 2020). По томе се изједначио са Питом Сампрасом (1993–1998), за кога је својевремено рекао да му је узор.

У последњих 11, годину на првом месту АТП листе завршавају Новак Ђоковић или Рафаел Надал, а 2016. године низ је прекинуо Британац Енди Мари. Рекорд у трајању меча и даље држи финале Ђоковића и Надала у Мелбурну 2012. – пет сати и 53 минута. То се не заборавља.

Пут до успеха посут је… сломљеним рекетима

Све наведено је статистика, али шта се крије иза свега тога? Рад, ред и дисциплина. Па опет рад, велики рад, много одрицања. Али пре свега посвећеност ономе што највише волиш да радиш и за шта живиш, као и смиреност, мир, спокојство, испуњеност у животу које пружа породица, што Ноле увек истиче.

А колико буран зна да буде тај пут до успеха најбоље показује Нолетов пример.

Претходну, 2020. годину, Ђоковић је почео освајањем Аустралијан опена и повратком на прво место АТП листе. У финалу тог турнира против Доминика Тима – који је трајао три сата и 59 минута – судија Француз му је изрекао опомену јер је прекорачио дозвољених 25 секунди за сервирање, што је значило да му се одузима први сервис. Ђоковић је сео на клупу и добацио судији: “Сјајан посао, човече. Учинио си себе познатим, свака част.” Тинејџерски стил, могло би се рећи.

У фебруару смо га гледали како пева на фестивалу у Сан Рему у Италији песму Ероса Рамацотија. И ту је побрао поене публике, наравно, ван конкуренције.

Након паузе због пандемије вируса корона, одлучио је да организује Адрија тур са почетним мечевима у Београду, али турнир, настављен у Задру, није успео да се заврши јер је бугарски тенисер Григор Димитров био заражен, а два дана након тога коронавирус је потврђен и код Ђоковића.

У августу је освојио Синсинати мастерс, а на Отвореном првенству САД дошао је до осмине финала, када је, у мечу против Пабла Kарења Бусте, случајно лоптицом ударио линијског судију, због чега је дисквалификован са турнира (опет његов темперамент).

Ђоковић предводник српског тима на Аустралијан опену

Већ се шушка о новим правилима на Аустралијан опену, где ће бити уведена технологија „око соколово“, за шта се, према речима тениских стручњака, залагао и Ђоковић након немилог догађаја на Ју-Ес опену.

Гренд слем турнири су Ђоковићу најважнији и за њих се увек посебно припрема како би био у топ форми. У 27 финала има 17 победа и десет пораза. У Мелбурну никада није изгубио у финалу, Вимблдон је освајао пет пута, Ју-Ес опен (Отворено првенство САД) три пута и Ролан Гарос једном.

Најчешћи противник Ђоковићу у гренд слем финалима били су Рафаел Надал (осам пута) и Енди Мари (седам пута).

За нову сезону и прводолазећи Аустралијан опен почео је припреме у Марбељи. Мелбурн парк је, судећи по успесима Ђоковића, срећно ловиште за Србе, како пише портал Essentially sports. Ако освоји Аустралијан опен, биће му то девета титула на том такмичењу, по чему ће се изједначити са Мартином Навратиловом.

Сваки Нолетов меч се памти, сваки је историјски. Све вести о њему су сензационалне.

Наравно, и наслови у медијима после сваког његовог меча су увек у стилу „ово још не знате о Ђоковићу“. Оне су не само сензационалне већ најчешће и сензационалистичке: Ђоковић признао истину, Новак Ђоковић о допинг скандалу (али не свом), Мистерија решена: Ђоковић о тајанственој течности коју је пио после финала.

Руку на срце, ни Ноле није савршен. Уме он да се и те како изнервира када губи, што смо гледали више пута ломљењем рекета (нека се зна да је Србин). Међутим, све то му не узимамо зло – тиме показује да је, ипак, човек од крви и меса.

Оно што задивљује код њега јесте упитаност како успе, и после толико напетости и неизвесности, да изађе као победник. У томе и јесте Нолетова величина. Он, заправо, увек победи сам себе!