Падежи су различити облици једне исте речи. То сте већ знали, прочитали и научили. Српски језик има седам падежа, у једнини и множини, дакле, 14 различитих облика. Како, забога, све то запамтити и научити?! Падежи нису тешки, верујте, иако се често мучимо да запамтимо питања која одређују облик падежа, али падежи се, заправо, најлакше уче у реченици, када видимо шта они значе, односно каква је њихова функција у реченици. Следите упутства и научићете падеже а да не учите напамет без разумевања.
Како одредити у ком је падежу нека именица када имамо падеже који имају исти облик? Најлакше ћемо то урадити ако обратимо пажњу на функцију те речи у реченици, шта она у реченици значи.
Када чујемо стручни израз предлошко-падежна конструкција (ППК), обично нам се дигне коса на глави, али шта то заправо значи – сваки предлог захтева именицу односно синтагму у одређеном падежу, па нам предлози, у ствари, помажу да одредимо падеж.
Номинатив и вокатив не иду са предлозима – зато се они називају независни падежи, а локатив увек иде са предлогом. Остали падежи користе се и са предлогом и без њега, у зависности од значења.
Номинатив, падеж субјекта
Номинатив је пре свега падеж субјекта. Нпр. Те године је почео Први светски рат.
Номинатив је независан падеж и његове основне функције у реченици су:
- Субјекат: Пролеће је доскакутало. Разиграна деца се играју.
- Атрибут: Шарено цвеће је процветало. Раздрагана деца се играју.
- Апозиција или њен део: Зоран и Весна, тета Марина деца, по цео дан се играју у дворишту. Марко Краљевић, син краља Вукашина, опеван је у многим народним песмама.
- Именски део предиката: Драган је ученик.
- У облику номинатива употребљавају се именице које, заправо, мењају елиптичне узвичне реченице: Ватра! (Ватра гори!); Вода! (Вода јури!); Пожар! (Пожар се појавио!)
- Називи установа, предузећа, имена књига, листова, часописа итд.: Југословенско драмско позориште, Радио-телевизија Србије, Орлови рано лете, Микијев забавник.
Е, мој вокативе, нико те више не зарезује
Вокатив је независан падеж који служи за дозивање или скретање пажње некоме на нешто. Име је добио од латинске речи vocare – звати, дозивати.
Користи се на почетку писама, у данашње време чешће имејла: Драга Марија, Поштована госпођо, Поштовани господине.
Вокатив није у тесној вези са осталим деловима реченице, па се зато увек одваја зарезима: Јесен стиже, дуњо моја. Учитељице, мени није јасан овај задатак. Шта си хтео, брате? Забога, децо, ућутите мало!
У народним песмама вокатив се често користи како би допунио број слогова у стиху, па је тако субјекат често у облику вокатива. Тај субјекат има само облик вокатива, али је по значењу то номинатив. Тај вокатив не одваја се зарезима и у реченици има функцију граматичког субјекта. Нпр. Проговара Стари Вујадине. Насмеја се Краљевићу Марко.
После вокатива именица са увредљивим значењем често се додаје број један, што има функцију појачавања израза: Будало једна! Идиоте један! Магарче један!
Локатив поставља ствари на своје место
Локатив је падеж места. Означава место на коме се нешто налази или место на коме се врши радња. Добио је име од латинске речи locus – место.
Локатив добијамо на питање: где, на чему (стојиш); о коме, о чему (говориш). Локатив је падеж који увек иде са предлозима:
- Најчешћи предлози са локативом су у и на. Такав локатив означава место на коме се неко/нешто налази и има функцију прилошке одредбе за место:
- Мама је у купатилу.
- Има снега на улици.
- Играли смо се на ливади, купали у реци и сунчали на обали.
Такође, означава присуство или учешће на неком догађају: Био је у рату. Моја мама је на телевизији. Моја сестра је на предавању. Или у апстрактном смислу: Он је заузет радом на пројекту. У том случају, идем сама на море.
- Напомена: За кретање до неког места не користимо локатив, већ акузатив. Нпр. Мама иде у купатило. Избацили су ме на улицу.
Локатив са предлогом по који се односи на расутост или на кретање унутар ограниченог простора, такође има функцију прилошке одредбе за место:
- Одећа јој је била расута по соби.
- Шетао је нервозно по соби не могавши да пронађе решење проблема.
2. Као прилошка одредба за време може указивати на период, као у исказу: По дану волим да се прошетам поред реке, али по ноћи ми није баш пријатно.
Такође као синоним за после:
- По вашем одласку постао је невесео.
- По повратку кући сазнао сам ту лепу вест.
И са предлозима у и на може имати функцију прилошке одредбе за време:
- Ићи ћемо на излет у мају.
- У јануару је зимски распуст.
- На крају смо се споразумели.
3. Као прилошка одредба за начин појављује се са предлозима по и у:
- Он ради по својој вољи.
- Он је то рекао у шали.
- Цео час српског смо провели у пријатном ћаскању.
4. Локатив са предлогом о указује на тему о којој је реч и у реченици има функцију неправог објекта:
- То је најбољи роман о Другом светском рату.
- Размишљао сам о том проблему.
- Слушао сам у школи предавање о падежима.
- О чему сте разговарали?
У следећем тексту настављамо да учимо падеже.
