Питате се зашто писати белешке поред великог избора геџета – лаптопа, таблета, ајфона или можда ајпеда, помоћу којим можемо све бележити брже и лакше, или снимити тонским снимачем или диктафоном.

Тачно је, на сваком паметном телефону можете правити белешке, сортирати по датуму, а у понуди је и сијасет других могућности. Телефон, наравно, пружа разне могућности: када сте заузети, кликом пошаљете системску поруку: „На састанку сам, јавићу вам се касније“, што свакако не треба потценити. Али, не заборавите да на телефону или тастатури лаптопа не можете откуцати великом брзином све битне делове са пословног састанка. Поред тога, запитајте се да ли ће ваше гласно куцкање некоме сметати. Ако ипак снимате диктафоном – што није увек пожељно а ни дозвољено – колико времена ће требати за преслушавање снимљеног и прављење записа?

Шта ако ипак више волите белешке на папиру?

Стари добри папир не пружа разнолике могућности које пружају апликације на телефону, али омогућава нешто што би свако пожелео да зна и што би знатно користило – брзо писање.

Систем брзог или скраћеног писања назива се стенографија. То је вештина писања којом се знатно смањује број потеза оловком да би се записала нека мисао (реченица). То је, заправо, вештина коју је не тако давно, пре доласка дигитализације, морао да поседује сваки новинар.

А стенографија своје корене има у вековима пре нове ере.

Зашто учити стенографију? Шта стенографија решава?

Истраживања су показала да је људски говор пет пута бржи од могућности записивања изговореног. Човек, просечно, у минуту изговори од 100 до 120 речи, а за минут може записати тек 20 речи.

Вештина брзог писања, стенографија, могла би користити ученицима за хватање бележака на предавању, а нарочито студентима на факултету, јер професор не води рачуна о томе да ли је студент стигао да запише све што предаје. То је нарочито важно за испите за које не постоји уџбеник, а професор тражи управо оно о чему је предавао. Моје искуство на Филолошком факултету говори у прилог томе.

Стенографске белешке, стенограм, може служити студентима за још једну врло корисну ствар – писање пушкица (верујте ми на реч). Чак и да вам професор/асистент пронађе пушкице, неће знати шта пише на папиру, па самим тим неће имати доказ да је то непожељни подсетник за испит. 😊

Сећам се да ми је једном приликом симултани преводилац рекао да он никад не би могао да буде консекутивни јер нема способност памћења неколико реченица узастопно пре него што изговори њихов превод. А да зна стенографију, то би му било лакше.

Наиме, консекутивни преводиоци морају да памте некад и по неколико реченица пре него што их изговоре слушаоцима. То су они преводиоци које слушате, рецимо, када неки званичник друге државе посети Србију. Ти говори често знају да потрају, па је преводиоцу неопходно да „на брзину“ запише себи подсетник како не би изгубио нит у говору. Уместо цртања кућица, кружића и разних геометријских облика, могли би да тај свој превод стенографишу и затим га, кад говорник заврши, једноставно прочитају.

Новинар на конференцији за штампу може, уз помоћ стенографије, да напише све што је важно да саопшти. Наравно, не мора писати све већ информације може одмах сортирати и припремити саопштење. То је нарочито згодно ако мора да се одмах уживо укључи у програм са саопштењем.

А о стенографији као менталној вештини, којом „вежбамо мозак“ не треба ни говорити. Када савладате основне стенографске знаке, онда можете правити сопствене скраћенице (сигле) – за које ћете само ви знати шта значе и које ћете само ви моћи да прочитате, што је својеврсни ментални фитнес, који, као и страни језик, помаже „освежавању мозга“.

Сви ви који савладате стенографију могли бисте записати и до 120 речи у минуту. То омогућава да се записују дебате у којима учествује више чланова, што раде, рецимо, скупштински стенографи. И то је дебатна стенографија.

Међутим, није потребно да сви будемо скупштински стенографи нити можемо. За вођење записника или писање белешки за сопствене потребе (пословни састанци, превођење) или бележење предавања професора у школи или на факултету довољно је писати око 80 речи у минуту. То је кореспондентна стенографија, и то је могуће савладати у краћем временском периоду, а учиниће вам живот лакшим и лепшим.

Да бисте схватили разлику, погледајте, на пример, исту реченицу написану кореспондентном и дебатном стенографијом:

У чему је поента? Код кореспондентне стенографије ви учите, практично, само слова, као кад учите азбуку или абецеду и спајате та слова. Суштина је да се самогласници не пишу посебним знаком већ се представљају у знаку сугласника. Значи, изостављате самогласнике, бележите само сугласнике, чиме се скраћује број потеза оловком и самим тим убрзава писање.

Савети и трикови (Tips and tricks)

Када научите основу – свих 30 слова нашег писма – већ можете спајати слова и писати речи и реченице.

И то није све када је реч поједостављењу. Речи којe се често користе и које се – ето среће – не мењају по падежима, лицима и бројевима имају своје скраћенице, најчешће у једном или два потеза, што убрзава писање. То су:

• Суфикси, префикси
• Речце и везници и сличне речи које се налазе у скоро свакој реченици
• Свака струка има своје специфичне речи, терминологију која се понавља, па за оне речи које често користите одмах можете направити скраћеницу (не морате писати сва слова те речи). На пример, ако сте из ИТ сектора и често користите реч SEO (Search Engine Optimisation) направићете скраћеницу и тако уштедети време када правите белешке за састанак или бележите у планер.

Ако желите да имате све белешке на једном месту брзо и лако, интересује вас како стенографија изгледа у пракси и желите да је научите, погледајте лекције на Јутјуб каналу и контактирајте нас на: jezicki.dnevnik@gmail.com.