На једној језичкој групи на Фејсбуку неко је поставио питање како се правилно каже: биткоин или биткојн. И вероватно већина људи није до тада ни размишљала о томе да то питање није постављено. Наравно, било је и шаљивих одговора, као и увек у групама, јер нису сви чланови стручњаци за језик него су се многи придружили групи да би и сами нешто ново научили.

И тако се повела полемика о ономе што смо до тада сматрали аксиомом – биткоин се пише са И.

Међутим, пошто се учесници позивају и на Википедију, где пише биткојн, настала је забуна. Да ли је на Википедији увек све написано правилно, у складу са Правописом српског језика?

Да видимо о чему је реч.

Правила транскрипције (фонетско прилагођавање речи из страних језика) налажу нам да се реч из страног језика пише она како се изговара.

Када узмемо речник енглеског језика, Бенсонов нпр., можемо видети да се реч coin чита (оно што пише у загради): „којн“. Онда бисмо и bitcoin изговарали „биткојн“, као што пише на Википедији.

Дакле, биткојн би било правилно, ако следимо сва упутства. Али, пошто српски језик тежи упрошћавању сугласничких група које су тешке за изговор, већина људи каже „биткоин“, и тако и пише.

Иако нигде у језичким приручницима нисам нашла како се правилно пише bitcoin на српском, аналогију бисмо могли направити са именом главном града Јапана. Изворно, поштујући правила изговора у јапанском, он се изговара Токјо. Међутим, да би се разбила тешко изговорљива и за српски језик неприродна сугласничка група -кј-, на место Ј стављено је И, па смо добили Токио.

На Инстаграм сторију странице поставила сам питање „Како пишете/кажете?“. Занимљиво је да нису сви одговорили са И, биткоин, чак 35% људи је рекло да каже биткојн. Да ли мислећи да је трик питање, „можда није баш оно што свакодневно говоримо“, или водећи се изговором речи coin, или верујући Википедији, тек, трећина њих изговара онако како гласи правило.

Ако се ускоро у неком језичком приручнику појави објашњење за ову реч, нека ми неко јави. У сваком случају, увек заступам тезу да од изузетка не треба градити правило и да треба на време реаговати, написати шта је правилно, како не бисмо дошли у ситуацију: „Правило је ово, али већина говори другачије, па се то усталило и постало правило“.