Ни за плагин ни за плаг-ин не бисмо могли рећи да се исправно пише. Исто тако, ни за једну од њих не бисмо могли рећи да је погрешна. Компликовано, зар не?

Да погледамо у чему је суштина.

Енциклопедија Британика помиње искључиво plug-in. Именица plug значи – чеп, запушач, али и утикач. Глагол plug значи – зачепити, запушити, попунити празнину, укључити. Plug-in или plugin могли бисмо превести као „додатак“ или „прикључак“.

Иако ову реч, која се помиње најчешће у ИТ текстовима, налазимо написану у оригиналу на енглеском, plug-in (plugin), према правилима српског језика о транскрипцији, требало би је писати онако како је изговарамо: плагин или плаг-ин (немогуће је превести је а да се не изгуби смисао).

Овде би нам могла послужити аналогија са речју имејл, која нам је такође дошла из енглеског, чини се, међу првим ИТ терминима.

Цртица се, рецимо, изгубила код мејла, тј. имејла. Када се појавила електронска пошта, израз на енглеском electronic mail скраћен је на e-mail. На српски га нисмо преводили као електронска пошта већ смо преузели изговор из енглеског и писали га као што говоримо – и-мејл, са цртицом, да бисмо постепено ту цртицу избацили и Правопис „признао“ само реч без цртице – имејл.

У многим речима, од енглеског electronic остало је е-, па тако имамо: е-управа, е-пословање, е-трговина, е-продавница, е-банкарство итд. Мејл нам је стигао међу првим електронским стварима, па је вероватно због тога само преузет из енглеског онако како се изговара.

То правило могли бисмо применити и на плаг-инове. Настала од (фразалног) глагола plug in – повезати (електрични уређај) са извором напајања помоћу електричног утикача, именицу plug-in (софтвер који побољшава могућности веб-прегледача; софтвер који систему обезбеђује додатне функције) могли бисмо транскрибовати плаг-ин. Пошто се употреба плаг-инова толико усталила, временом се изговор објединио, па ћемо данас у потпуности разумети када је изговоримо и напишемо – плагин.

Плагинови су, заправо, додаци компјутерским програмима који су специјализовани за извршавање одређених задатака. Они нису део софтвера у који се интегришу, већ имају свој софтвер, специјализован за извршавање одређених задатака, и тако побољшавају његов рад.

Плагинови су популарност почели да стичу деведесетих година. Данашњи плагинови умногоме унапређују програм у који се уграђују, а један од најчешћих је Адоб флеш плејер (Adobe Flash Player). Иако програм у почетку може бити добро дизајниран, ипак је немогуће предвидети све потребе корисника. Да корисник не би чекао нову верзију тог програма или жонглирао између два програма да би посао завршио до краја, он узме плагин за функцију која му је потребна и заврши посао на једноставан начин.

Плагин, дакле, не може функционисати самостално. Он се прави пре свега као додатак програму и прилагођава се у потпуности њему. Из тог разлога дешава се и да нови плагин не може бити уграђен у стару верзију програма.