Богзна је прилог и значи: нарочито, особито. Користи се за истицање, обично уз негацију, у комбинацији са упитно-односним придевским заменицама одн. прилозима:

• Није он богзна какав ученик.
• Не разумеју се њих двоје богзна како.
• Не облачи се богзна како.
• Он је умислио да је богзна шта.

У дословном значењу пише се одвојено – бог зна:

• Отишао је бог зна где.
• Посвађали су се бог зна зашто и више нису у вези.
• Бог зна какав је он.
• Бог зна зашто је почео рат.

Бог се у свим устаљеним изразима пише малим словом. Великим словом само у религијском смислу, ако се односи на божанство у једнобожачкој религији.