ЈЕЗИЧКИ ДНЕВНИК
Брзи воз 21. века. Брзи повратак у прошлост. Кренули смо из Београда према Новом Саду. У возу покушавам да завршим телефонске позиве и преостале интернет обавезе пре изласка из земље. Мама ми пребацује што „висим на телефону“, као да сам тинејџерка. „Побогу, плаћам рачуне које нисам стигла претходних дана због посла.“ Генерацијски јаз, иако нисам тинејџерка, ...
„Покондирена тиква је Фема. Она је нека госпођетина која говори све као на француском и немачком, а у ствари, то је неки француски на ћирилици. Понаша се ретардирано, глуми као да је неко и нешто.“
Пролеће је, 24. март 1999. године, 20. век. Трава је озеленела, природа почиње да се буди из зимског сна. Као и природа, буди се и човек, његова чула, нарочито када си тинејџер. За који месец сам матурант, желим да упишем факултет. Волела бих да то буде Филолошки, али видећемо како ћу се спремити за пријемни. ...
Март је почео, а са њим и размишљања о куповини поклона најдражим женама. Добро, не размишљају баш сви недељу дана унапред, бар не већина мушкараца. Они ће 8. марта пре подне отићи у најближу цвећару и купити цвет. Они мало инвентивнији, персонализовани поклон. Они најинвентивнији и најпажљивији то чине целе године.
Иако су друштвене мреже препуне друштвено-политичких ставова и разних других информација, млади их углавном користе за забаву и међусобну комуникацију. Према неким истраживањима, млади дневно проводе и до четири сата на интернету, али свако ко има дете тинејџера неће се сложити са том чињеницом и потврдиће да је то, у ствари, и много више. Међутим, друштвене мреже не треба сматрати „највећим злом данашњице“ већ треба научити младе како да их безбедно и сврсисходно користе.
„Сигуран сам да смо учинили поносном целу нацију и пре свега, наше најмилије, наше фамилије и пријатеље. Много жртвовања иза овога стоји, много одрицања, али када се овако заврши, заиста мислим да све добије неки виши смисао.“ – Филип Филиповић
Умро је Ђоле Балашевић, панонски морнар. Да ли ћемо икада више ићи на концерте, велике концерте. Оне што спајају неколико хиљада људи у једно, на једном месту. У Сава центру. Пред Нову годину обично. На његов више не. Оставио је за собом 12 албума, много песама, од којих је свака антологијска, али најважније од свега ...
Поткрај школовања затекла се на пракси у једној угледној новинској кући. Тек је напунила 18. Завршавала је школу коју је волела. Била је то струка за коју се определила још са 15, ако се за једног тинејџера може рећи да је свестан чиме ће се у животу бавити, а нарочито да има свест какве све ...