Италијански нам није толико стран језик, бар када је о изговору реч, али изгледа да ту доста ради тзв. народна етимологија, по којој Италијане доживљавамо као емотивне, топле, дизајнерски веште, егзотичне у многим животним пољима, па тако и када преносимо њихова имена на српски стављамо увек мекше сугласнике уместо тврђих, како прописују правила транскрипције.

Иако није пресудно за изговор имена, констатујемо да већина репрезентативаца припада тамошњим кошаркашким клубовима, осим неколицине.

Данило Галинари, који игра тренутно за Бостон селтикс, у НБА лиги је од 2008. године. Његово име иначе није спорно за изговор, али његова игра могла би бити. Али, судећи по повреди коју је задобио у мечу са Грузијом, његово име нећемо спомињати на утакмицама Евробаскета.

Још један његов сународник, Симоне Фонтекио, игра у НБА лиги, у Јута џезу. Симонеово презиме можемо често прочитати и Фонтекјо, како нам италијанско Fontecchio и звучи. Међутим, комбинација италијанских самогласника IO преноси се као ИО, док се комбинације IA, IE, IU у српски преносе као ија, ије, ију.

Најлакше ћемо то запамтити ако се сетимо гласа Ј који деца често умећу између И и О, па пишу авиЈон уместо – авион. Тако није ни ФонтекиЈо, већ – Фонтекио.

На разним порталима можемо прочитати да је кошаркаш Полонара, који игра у Анадолу Ефесу, Ахиле. Његово име се на италијанском пише Achille.

Иако Италијани немају глас Х, већ је то само графички знак – пише се, а не изговара се, он је, ваљда по аналогији са старогрчким јунаком, постао Ахиле.

Име његовог колеге – Paul Biligha – пренели смо пак тачно: Паул Билига. Овде је јасно усвојено правило да преносимо само онај глас који се налази поред Х (GH), у овом случају је то глас Г.
Хајде да онда исправимо и Achille. Овде имамо комбинацију CH.

Дакле, остаје нам само да као глас пренесемо C, а он се преноси као К. Тако Achille треба писати са К и тако га изговарати – Акиле (Полонара). А да ли ће се на Евробаскету борити као Ахил у Тројанском рату, пратићемо на паркету!

Ђампаоло игра у Олимпији у Милану, али није због тога мање вредан од претходно поменутих саиграча. Његово презиме се на италијанском пише Ricci. Комбинација италијанских гласова CI (CII) преноси се у српски са Ч – ЧИ, не са Ћ, па је Ђампаоло Ричи, а не Рићи, како се често чује.
Код Ч и Ћ, изгледа, највише проради „јужњачка крв“, ту смо најосетљивији.

Као што већина одбија да каже да пије капучино, већ само капућино, тако и у италијанска имена и презимена умећемо Ћ уместо Ч.

Недоумица настаје, чини се, управо због тога што је у италијанском то глас између нашег Ч и Ћ – није толико „тврд“ као Ч, а ни толико „мекан“ као Ћ.

Без обзира на то што су стручњаци за италијанску транскрипцију – а ту ћемо се најпре сетити проф. др Ивана Клајна – рекли да је најбоље преносити тај глас као Ч, већина говорника српског језика руководи се, изгледа, својим односом према Италији и Италијанима као „меканим“, благим, егзотичним људима.

А колико ће италијанска репрезентација бити тврд орах на овом Европском првенству гледаћемо од 1. септембра у Милану, где ће Италија бити домаћин групе Ц овог такмичења.