Покондирена тиква – госпођетина у покушају

од

Покондирена тиква је Фема. Она је нека госпођетина која говори све као на француском и немачком, а у ствари, то је неки француски на ћирилици, и нема појма граматику. Понаша се ретардирано, глуми као да је неко и нешто.

УЧЕНИЦА 7. РАЗРЕДА НЕРАСПОЛОЖЕНА ЗА АНАЛИЗУ ЛЕКТИРЕ

Лектира. Ко ће то да чита? Зашто нам дају увек неке досадне лектире, што није за лектиру нешто занимљиво? То су питања која деца најчешће постављају. Како да лектира буде занимљива?

А Покондирена тиква Јована Стерије Попoвића? Сећам се да је мени била смешна док сам је читала као лектиру. А да ли је данашњој деци смешна, или боље: у коликој мери је смешна?

Смешно (комично) нам је све оно што у нама изазива смех: несклад између стварних могућности једне личности и њених жеља и одлука; кукавица који се прави храбар; лажни родољуб; тврдица који стално кука, а лежи на парама; говор, понашање и одевање неке личности.

Да бисмо знали какав утисак нешто оставља на децу, потребно је да проникнемо у њихове мисли. А то није увек лако.

Кренула сам у авантуру обраде лектире са својом ћерком. „Да видимо, каква је Покондирена тиква? Какав закључак си извукла? Шта значи покондирена тиква? Ко је покондирена тиква у књизи?

„Покондирена тиква је Фема. Она је нека госпођетина која говори све као на француском и немачком, а у ствари, то је неки француски на ћирилици, и нема појма граматику. Понаша се ретардирано, глуми као да је неко и нешто.“

Аха, помислих, нема вајде да инсистирам на изражавању – ако не можеш да је победиш, придружи јој се. Да видимо прво чињенице, садржај, па ћемо исправљати накнадно језик. А такав вид изражавања је одраз бунта, па ни не вреди мењати сада нешто.

Тако смо почели анализу лектире. „Добро“, кажем ја, „то је добар почетак. Схватила си суштину. Хајде да видимо прво ко је Стерија и ком књижевном роду припада Покондирена тиква. Напиши неколико реченица.

Јован Стерија Поповић је први и један од најбољих српских комедиографа. Сматра се оснивачем драме у српској књижевности.

Покондирена тиква је комедија, и то је његово најпознатије дело. Написао га је 1830, али га је објавио тек 1837. године.

Комедија је врста драме у којој писац исмева људске мане. У њој се појављује већи број личности него у трагедији, радња је живља, има више интрига, а личности су природне и једноставније. Расплет је увек срећан, јер негативне личности доживљавају неуспех, а побеђују истина, правда, поштење.

Врсте комедије су: комедија карактера, комедија интриге и комедија нарави.

Комедија карактера је врста комедије у којој се исмевају људске мане и пороци: тврдичлук, лицемерство, уображеност, малограђанштина. Покондирена тиква је комедија карактера. У њој писац исмева главну јунакињу (Фему) и њену жељу да побегне од свог порекла (тема).

У комедији интриге – главни заплет заснован је на неспоразуму, забуни или расејаности, а у комедији нарави – исмевају се мане већих група или читавог друштва.

Анализа дела Покондирена тиква

Почињем анализу: Да видимо, о чему се говори у Покондиреној тикви.

Одговор: Главни ликови у Покондиреној тикви су удовица Фема и песник Ружичић. Феми је умро муж, који је био опанчар. Он је добро зарађивао и остало јој је много пара, па онда она није морала да ради. Али није ни хтела да ради, него је хтела да буде госпођетина. Није дала ни ћерки Евици да ради. Боже, како може детету да каже да не ради? И све јој је наређивала како ће да се понаша и облачи. И није јој дозволила да се уда за Василија јер нема пара и није господин.

Настављам са питањима: Који су још ликови у Покондиреној тикви и како се они понашају?

Добијам одговор: Митар, он је Фемин брат, Анчица, слушавка, Јован, Сара, Василије. Они су се сви смејали Феми због тога како се понаша, али она је глумила да је неко и нешто, као нека госпођетина, и као прича на француском, а у ствари нема појма граматику.

Је ли она на крају схватила да не треба тако да се понаша или није? – питам.

Није схватила. Него је нешто њу брат уценио… – несигурна је ћерка.

Јован Стерија Поповић
Јован Стерија Поповић

А шта је то њој брат рекао па је она рекла: “Добро, ајде, променићу се”. Мислиш да је тако из чиста мира?… Е, па да, опет је била нека комична ситуација, али не могу да се сетим те сцене… Која је то била ситуација? Ајде, подсети ме. (Пошто не чујем одговор, узимам књигу да се подсетим давно прочитане лектире и тражим дијалог.) …

Ево га – Митар: Видиш, ја би’ те сам о мом трошку у Париз одвео, само кад би ми обећала три године онако поступити као што ја ‘оћу. Е, то је, он је њој нашао жицу, то се тако каже. Митар је њој обећао да ће је о свом трошку одвести у Париз, само да се наредне три године понаша онако како јој он каже. А пошто је она желела да буде „ноблес“ (племићког порекла), њој је Париз нешто префињено, и зато је пристала. Ти си добро рекла да она није схватила. Није ни могла да схвати зато што је проста жена, необразована.

Премишљала се она – настављам да објашњавам – није одмах пристала, на прву лопту. Каже Фема: Ах, и три дана бити без карактера, млого је, а камоли три године. А Митар каже: У Паризу свака госпођа има по два мужа. Значи, Митар је њој нашао жицу, а крене онда опет да је ложи, каже: Е, оне имају по три. А Фема се чуди: По три? А Митар јој каже: Питај сваког који је год био у Француској па ће ти сваки то исто казати. А Фема каже како тамо сигурно мушкарци нису прости као овде што су. А Митар њој: А, тамо су последње жене као код нас ти што си.

Он сад њој хоће да каже да је она нека на високој нози, а да тако изгледају најпростије жене у Паризу, да су још финије него што је она. Фема на то каже: Ја сам већ истерала жељу са ноблесом. Сад ‘оћу мало да будем проста, да видим како се и просто живи. Ја ћу мало у колиби да живим да могу после прећи у двокатне куће.

Она је, у ствари, пристала да се као промени, али само да би ишла у Париз јер сматра да се тамо лепо живи, да тамо жене имају два мужа, а неке чак и по три. Значи, она ипак на крају није схватила суштину.

Запамти, ово је комедија карактера. У њој се исмевају карактери ликова.

Испричах се, ваљда ће ти нешто остати у глави.

А када говоримо о Стерији и његовом значају за српску књижевност и театар, у Новом Саду се од 1956. одржава Стеријино позорје, фестивал националне драме и позоришта такмичарског карактера. Основано је у оквиру обележавања 150-годишњице рођења и 100-годишњице смрти великог српског комедиографа Јована Стерије Поповића.

Свима од срца желим здраву тикву… овај, здраву памет, а то значи – да никада нико од ваших не доживи да постане покондирена тиква. 😀 Предуслов за то је да чита лектиру, а онда и још понешто.

П. С. Када за некога кажемо да је покондирена тиква, то значи да се понаша као Фема, тј. да је то особа која због вишег положаја у друштву или богатства сматра себе паметнијом, отменијом него што јесте. Израз је настао од глагола покондирити се – постати уображен, и именице тиква, што је пејоративни израз за главу, обично празну.

Још нема коментара

Шта мислите?

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *