Улицама Инстаграма и Тик-тока сада расту неки нови клинци, али у авлији под густом крошњом не играју се деца. Она се лајкују и по сторијима изазивају на дегустације нејестивих ствари и играње неигривих игрица.
Време 2021. година, а место дешавања неког изазова рецимо „поломи главу изазов“, „поједи два сапуна изазов“ јесу реална места приказана на друштвеној мрежи Тик-ток. Музичка покривалица за овај хепенинг можда би била Over the Rainbow, у преводу „Изнад дуге“. Незадовољна девојчица Дороти Гејл, илити све девојчице овога света, сања о лепшем животу. Тамо негде изнад дуге. Одлази у чаробну земљу Оз, данашњи Тик-ток, упознаје магије и све филтере, и на крају каже да нигде није као код куће.
У нашем народном фолклорном опусу влада правило, у реалном свету, „док си под мојим кровом”, деца морају и треба да поштују правила понашања. То је закон јачег. У овом случају, то је отац наш земљани, а не виртуелни и мајка нам једина. Њих двоје, у том нимало захвалном изазову родитељства раде и скапавају од девет до пет, лајка без. Деца им насушна, у одсуству њихове пажње, одлазе у земљу виртуелних радионица. Монтира се стори за шер и тај чувени уздигнути палац одобравања. Тако се службује дружба на мрежи. Фотографишеш, снимиш, накитиш стикерима, музиком и чекаш магију која ће те одвести у непрегледне сфере трендинга. И тако све почиње.
Популарисање бизарних изазова из сценарија младих постаје појава која позива на буђење. Баналност и испразност игрица којима се деца препуштају плаше по степену наивности свих актера. Застрашују будалаштине које добијају статус изазова и нас посматрача који вербализацијом „страшно, страшно” завршавамо своје реакције. Јеси ли видела, јеси ли чула и сличним ја ли грми, ја л’ се Тик-ток тресе од јачине изазова, завршава се стори тајм. Словенско виртуелној антитези одговарало би: „Ма ништа грмљавина него досада уби, брат мој, и Јала Брат и Корели”.
Речник младих који се чује и гледа у тим изазовно скројеним видео-записима открива свет који кроји те младе лепе главице. Не спочитава се лоша намера дотичнога Јале Брата и побратима му Корелија Бубе. Шоу-бизнис у опису своје дефиниције тражи ове протагонисте лаких опијата за младе. Са друге стране, млади потрошачи ових огољених људских креатура подржавају такав стил понашања.
Изаћи на црту, са поривом да победите у овим нимало безазленим игрицама, значи познавати смисао постојања јализма, корелизма и потрошаког релативизма. Купујем, продајем, рекламирам, зарађујем, позадина је свих филтера и магија тог лепшег света иза дуге. Тај свет је ту одмах код Тик-тока, лево од Инстаграма и сто метара десно од Фејсбука.
Улицама Инстаграма и Тик-тока сада расту неки нови клинци, али у авлији под густом крошњом не играју се деца. Она се лајкују и по сторијима изазивају на дегустације нејестивих ствари и играње неигривих игрица. Изазива се Дороти и мали Перица да прогутају капсуле за веш, вежу гајтан око врата и тако без потребе за суицидом несмотрено или одважно угрозе себи живот.
Ауторитативно подсећање на постулат ко те храни и облачи у реалном свету заслужује поштовање, није никаква препрека да се у сајбер свету изневери хранитељ. Како већи одјек у личном развоју младих, чини се, имају мерне јединице шер и лајк него топла реч и загрљај родитеља, ипак не треба одустајати од истинских емоционалних излива тих ближњих.
Инстант манир понашања виртуелних аватара, неизоставна потреба да се све перципира као хитно-битно и најновије, све нас укалупљује и пасивизира у сваком смислу. О младости и лудостима сада више него икада треба да поведемо рачуна и крчмару, Великом Брату, покажемо да и ми можемо да одолимо том изазову виртуелних понуда без граница.
За почетак, сваки профил јесте наша лична фреквенција информација које могу постојати без те тензије и потребе за спектаклом. Може и виртуелно и реално, али суперлепак се не маже по коси него се по коси мазе сестра или брат. Па ако су нас тако учили, крајње је време да и ми старији изазовемо једни друге на акцију да и виртуелно учимо младе да изазови могу бити лепи, креативни, без потребе да глуматамо и опонашамо орангутане и кенгуре.
Знам да је онлајн мука преголема. Сторија има, а лајка нема. Међутим, чега нема без тога се може. И реално и виртуелно. Сложимо се, у мрежи умножимо се, да не мора и да може преглед приче да замени поглед уживо. Без публике, без пратиоца. Није живот Тик-ток и зато за пола метра застаните и удаљите се од екрана и будите више у реалности у 2021. години и свакој следећој.